Vitamini Proteini Šamani i Članci

Odabrali ste fakultet ili višu školu, položili prijemni ispit. Sakupili ste informacije od starijih kolega, naoružali se strpljenjem i energijom za buduće učenje i sa uzbuđenjem iščekujete taj prvi dan u novoj sredini. Ali, to nije sve. Pred vama je put koji ni malo nije lak.

Biti brucoš nije jednostavan zadatak. Od vas se očekuje učenje i snalaženje, dobra organizacija vremena, uspostavljanje novih prijateljstava.

Strah od prvog puta... Pretvorite ovo podrhtavanje u pozitivno iskustvo. Suočite se sa njim. Ne plašite se. Imate priliku da se konačno družite sa vama sličnima. Kolege i vas povezuje jedna ista stvar – strast prema materiji koju ste izabrali da proučavate.

Dolazite prvi dan na zakazani svečani prijem brucoša. Uslediće obraćanje dekana, koji će vam poželeti dobrodošlicu i sreću kako dolikuje. I da znate, sreća će vam i te kako biti potrebna. Verovatno ćete dobiti raspored predavanja i vežbi.

Veoma je bitno ići na predavanja i vežbe ne samo zbog upoznavanja sa gradivom i zbog vaše buduće procene koje od predmeta ćete slušati, već i zbog upoznavanja sa kolegama. Vaše prisustvo je neophodno da biste uspostavili dobre i kvalitetne kontakte koji će vam pomoći u budućem studentskom životu.

Kako proceniti ljude? Odgovor na ovo trik pitanje zavisi od toga šta želite od vašeg kolege. Ako je u pitanju samo pleasure, birajte kako vam srce kaže. Ali, ako je business u pitanju, morate nanjušiti one kvalitetne. One, od kojih ćete kasnije kopirati sveske, dobijati informacije kako položiti određeni ispit, itd. I znajte: ne mora da znači da povučeni studenti sa naočarima znaju sve. Ponekad ćutanje nije odraz pameti.

Prednost postižete povezivanjem business and pleasure-a neraskidivim vezama koje će tokom narednih godina sve više jačati, kako zajedno budete polagali ispite. Veoma je bitno da pronađete studenta ili grupu u kojoj ćete učiti. Podelom poslova i zadataka, gradivo ćete brže savladavati, a i sama diskusija u vezi sa nekim problemom pomoći će da vam se materija duboko ureže u sećanje.

Mudrost se zaista krije u dobroj organizaciji vremena. Pažljivo planirajte vreme učenja i prošarajte ga pauzama. Na kraju dana se častite odlaskom u obližnji kafić, ili na klupice u Studenjaku ili prosto šetnjom po mesečini. Te male radosti učiniće učenje mnogo zanimljivijim i srećnijim.

Još nešto što ćete naučiti na stresnoj prvoj godini je da naučenost gradiva često nema veze sa pokazanim rezultatom na ispitu. Sa ovim ste se sigurno sreli u srednjoj školi: učite matematiku ceo vikend, a na kontrolnom u ponedeljak dobijete dvojku. Slično je i ovde, s tim što su ulozi mnogo veći. Gradivo je obimnije, a proporcionalno njemu i stres koji doživljavate na ispitu. Razume se, prvi ispit je najteži. Isprobavajte mogućnosti, testirate granice. Ostanite hladnokrvni, ali nikako ne i nezainteresovani. Ostavite utisak osobe koju veoma zanima gradivo određenog ispita, ali isto tako delujte pametno, proracunato, bez suvišnih reči i informacija. Ovo je dobitna kombinacija na usmenim ispitima. Ako je profesor usplahiren, pokušajte sedativno da delujete na njega. Smirite ga vašim glasom. Ako je s druge strane, miran i ćutljiv, pokušajte da podignete atmosferu, da vas zapazi, ali nikao ne mlatarajte rukama svuda naokolo.

Desi li se najgore, ne očajavajte. Veliki broj rokova je pred vama. Ovo je tek početak. I uvek imajte na pameti da svi ponekad greše, a da ste vi na pola puta da prestanete da budete brucoš. Jer vama je ostalo još samo da položite prvi ispit i da uđete u svet odraslih studenata.

Objavljeno u časopisu RLN, broj 11.

Zenice vam se šire. Na prvi oset, neprimetni mirisi ulaze vam u nozdrve. Skamenjeni sedite ili stojite. Šokirani ste. Dišete duboko, a dah vam ponestaje. Leptirići u stomaku razulareno lete. Srce vam se popelo u grlo i plašite se da ga ne čuju. On/ona sedi ili stoji pored vas. Polako prestajete da razaznajete jezik na kom priča, i osluškujete muziku i boju glasa. Opčinjeni ste, zatečeni. Slučajni dodir. Blago drhtite. A zatim se trznete. Pokušavate da sakrijete sve šta vam se dešava. Da ostanete mirni i da svoje stanje pripišete nečem drugom. Ali iako lažete sebe, u vama su se upravo odigrali oni hemijski procesi pobuđeni fantastičnom vizuelnom, auditornom, olfaktornom i taktilnom stimulacijom.

Zaljubljivanje je sa naučne tačke gledišta jedan od najteže objašnjivih oblika ponašanja.

Ljubav ima svoj cilj, a to je biološki rečeno, ostavljanje plodnog potomstva. Podednji put kad ste imali seks, verovatno niste to imali na umu, posebno ako je bio u pitanju onaj seks, onaj vantelesni, kosmički, onaj od kojeg zastaje dah, i koji vam je u mislima svaki put kad ga iznova želite. To duboko uzbuđenje i podrhtavanje su tu da bi se vrsta produžila. Dokle god su vaši geni u igri, osnovni zadatak je da date potomstvo, odgajite ga i zatim umrete. Sve što vas ohrabruje da se razmnožavate je tu da biste izvršili taj zadatak.

Ali, sparivanje i rituali koji mu prethode, otvaraju nas na različitim nivoima. Teško je objasniti ovaj proces samo nagonom za ostavljanjem potomstva. Postoji natprirodan osećaj nežnosti, oslobađanja i nagrade kada je ljubav uzvraćena. Buketi cveća, napisane pesme, impulsivna putovanja... Veliki je trud koji se čini samo da bi se spermatozoid susreo sa jajnom ćelijom, a pitanje je da li će doći do oplodnje.

Ljudsko reproduktivno ponašanje veoma je komplikovano. S jedne strane imamo nagon da se razmnožavamo puno, a sa druge da se razmnožavamo dobro, da bi naše potomstvo preživelo. I mi sami smo potomci dugačkog niza uspešnog genetskog materijala. Da bismo se razmnožavali dobro, potrebno je da raspoznamo dobre gene u partnerima.

Partner mora da „miriše dobro“. Dobri i loši mirisi ne razlikuju se fundamentalno jedan od drugog. Oba predstavljaju lako isparljive molekule koji se odvajaju od objekta i daju neku informaciju o osobi koja ih emituje. Ljudi, kao i životinje, brzo uče da pridaju određenu vrednost ovim mirisima. Mirsi govore o ljudima, ponekad bolje od reči.

Ali, kako jedna ♀ daje signale? Feromoni, ili mirisno signalizirajuća hemijska jedinjenja, postoje kod životinja. Kod ljudi je za sada izdvojen jedan tip – feromoni pokretači. Oni utiču na endokrini sistem. A endokrini sistem igra ključnu ulogu u regulaciji menstrualnog ciklusa kod žena. Koliko feromoni utiču na ljude, pokazuje jedna zanimljiva studija objavljena u listu Evolucija i ljudsko ponašanje. Studija je pokazala je da striptizete koje ovuliraju dobijaju u proseku 70$ po satu, one koje imaju menstruaciju 35$, a one koje ne ovuliraju i koje nemaju menstruaciju 50$ po satu.

Miris ne samo da govori ♂ koje ♀ su najbolje za sparivanje, već i sužava izbor međusobnih partnera. Unutar grupe gena koja kontroliše imuni sistem, nalaze se oni poznati pod imenom glavni histokompatibilni kompleks (MHC). Ako npr. napravite dete sa osobom čiji je MHC sličan vašem, povećava se rizik da će materica odbaciti fetus. Ako pronađete partnera sa dovoljno drugačijim MHC-om, veća je verovatnoća da ćete izneti trudnoću do kraja. Poznat je test sproveden na Univerzitetu u Bernu, u Švajcarskoj, kada je ženama dato da omirišu majice nepoznatih muškaraca i da izaberu one koje im najviše odgovaraju. Nepogrešivo su birale one majice koje imaju različit MHC od njihovog.

Onjušili ste se. Oboje pristajete na igru i prelazite na sledeći korak. Lubljenje može biti test ukusa. Ova unutrašnja hemijska bitka vodi nas ka seksu. Ako pogled lako pređe u poljubac, a poljubac brzo postane nešto više, to je iz razloga što naš sistem upadne u svojevrsnu klopku. Jednom podstaknut, on ne može da se vrati unazad. Ljubljenje ne samo da služi da bi se obezbedio uzorak MHC-a, već i preuveličava druge signale privlačnosti. Približavanjem se pojačava miris, zvukovi, udisaji, kao i ostali nagoveštaji.

Manje iznenađujuće merilo pri pronalaženju partnera je fizički izgled i boja glasa. Široka ramena i dubok glas / velike grudi i široki kukovi, zaostavštine su naših pećinskih predaka kod kojih je osnovno bilo da obezbede meso i oteraju lavove dalje od pećine / nose bebu i posle se brinu o njoj.

Kad se naporan trud traganja za partnerom isplati i kad se konačno osetite kao da ste našli onu pravu osobu, hemijske reakcije nastavljaju da se odigavaju u mozgu. I dok vam skaču hormoni, i dok se ljubite sa tom osobom, vi shvatate ustvari da je ona jedina sa kojom zelite da se ljubite do kraja života. I želite da se smejete i plačete u isto vreme, jer se osećate srećnim pošto ste je pronašli, i uplašenim da bi mogla pobeći... sve u isto vreme.

Objavljeno u časopisu RLN, broj 8/9

Jun se približava. Miris leta oseća se u vazduhu. Mami vas napolje. Međutim, tu je i prepreka. Junski ispitni rok je taj koji vas deli od plavetnila, zelenila ili nečeg trećeg. Naučili ste sve. Tri put sve ponovili. Da li vam je potrebna sreća? Ili ste možda dovoljno sigurni u svoje znanje?

Uputstvo za upotrebu:

Kupiti šareno ili crveno cveće i staviti ga u južni deo stana. U slučaju mišljenja da ste loše sreće, kupiti nekome nešto „od srca“. Potruditi se da za vreme učenja knjiga ne padne na pod. Noć pred ispit staviti knjigu pod jastuk. Izgovoriti mantru za uspešno polaganje ispita (dozvoljena improvizacija). Naviti budilnik dva sata pred polazak iz kuće. Voditi računa o ustajanju na desnu nogu. Skuvati kafu u posebnoj „ispitnoj“ šolji. Lagano pijuckati. Slučajno razbiti tanjir. Obući raznobojne čarape. Slučaj a) ako je u pitanju prvi ispit: pažljivo osmisliti odevnu kombinaciju. Obratiti pažnju na svaki modni detalj: frizura, donji veš, majica, farmerke/suknja, čarape i cipele. Osmisliti amajliju koja će vam uvek biti pri ruci. Slučaj b) ako je u pitanju drugi, peti, dvadeseti ispit: obući kombinaciju koja vam je donela sreću na prethodnom ispitu. Spakovati srećnu olovku i srećnu svesku iz koje ćete srećno cepati listove za koncept. Potruditi se da neko bude u kući dok izlazite iz nje. Ako nema nikoga, pozvati komšinicu/komšiju. Dok izlazite na ispit, dotična osoba baca vodu za vama. Na putu od kuće do škole/fakulteta pokušajte da izbegnete sve neprijatne ljude. Dozvoljena sredstva: sagnuti glavu, izmisliti novi put do škole/fakulteta čime se smanjuje verovatnoća susreta poznatih neprijatnih ljudi. Ne prolaziti pored bandera koje formiraju broj 1. Informisati se o klasičnim simbolima sujeverja i borbom protiv efekata istih. Slede neki od primera. U slučaju susreta sa crnom mačkom, pljunuti tri puta. Preskakati crte na pločniku. Prolaziti pored drvoreda. Možda ćete imati sreće da vas neka od ptičica pokaki (mala pomoć: ako ste student elektrotehnike u Beogradu, obavezno se krećite pored Metropola do ETF-a. „Prijatno“ ćete se iznenaditi). Ne prolaziti ispod merdevina. U slučaju susreta sa popom ili odžačarem povući se za dugme. Ako su prepreke uspešno izbegnute, i ako ste stigli u školu/fakultet, nastaviti sa igrom. Oznojiti dlanove. Sresti vama drage osobe. Amajliju staviti u džep. Udahnuti duboko i ući u ispitnu salu. U slučaju nesigurnosti ili napada panike, protrljati amajliju.

Naučno objašnjenje: po definiciji sujeverje predstavlja nerazumna verovanja da su zbivanja u budućnosti uzrokovana određenim radnjama, bez uzročno-posledičnog odnosa. Svaki narod ili etnička zajednica ima za sebe svojstvene običaje, od kojih se neki graniče sa sujeverjem. Neka od tih sujeverja postala su univerzalna, tako da pripadaju savremenoj pop kulturi. Jedan od primera je strah od broja 13, tzv. triskaidekafobija. Mnoge zgrade u svetu nemaju 13. sprat, tako da se sa sprata 12 ide direktno na 14. Pridavanje značaja određenim predmetima ili događajima, ljudskim bićima daje sigurnost. Svaki simbol sreće ili nesreće ima svoju priču, koja je zaboravljena. Ovi simboli otrgli su se i nastavili da žive sopstveni život.

Objavljeno u časopisu RLN (6. broj)

Ako se zadesite u Los Anđelesu, pred period ispitnih rokova, možda ćete biti zatečeni prizorom na stotine studenata koji u donjem vešu trče kroz kampus univerziteta. Ova tradicionalna trka, poznata pod nazivom „Undie Run“ predstavlja originalan i simpatičan način studentske borbe protiv stresa.

Studentski život je sam po sebi stresan. On podrazumeva, u većini slučajeva, neredovnu ishranu, učenje do kasnih sati, užurbanost uzrokovanu ispitnim rokovima koji se približavaju munjevitom brzinom, učenje u poslednjem trenutku... Ako ovome dodamo i političku situaciju u zemlji, socijalnu i materijalnu nesigurnost, naš student postaje prilično ustalasan.

Sredina u kojoj živimo počinje da prihvata stres kao bolest, iako to do skoro nije bio slučaj. Stres predstavlja stanje dugotrajne napetosti usled koje se javljaju fiziološke i psihosomatske reakcije. Simptomi: ubrzan rad srca, depresija, pospanost, nedostatak apetita ili preterano uzimanje hrane, visok krvni pritisak, fizička napregnutost, prekomerno pušenje, kao i preterano konzumiranje alkohola. Posledice: pogoršanje zdravstvenog stanja, osećaj frustracije, mentalna i fizička iscrpljenost.

I pored svih navedenih simptoma, stres može biti pozitivan, ali samo kao kratkotrajan stres. Često se dešava da pred ispitni rok studenti prijave 3 ili 4 ispita, od kojih su 2 prilično teška. Oni imaju pred sobom cilj. Motivacija je jaka: ispitivanje sopstvenih mogućnosti, ili možda opklada sa roditeljima. Neki od studenata postaju delotvorniji pod stresom, kada imaju više obaveza. Ovakav stres na kratke staze može čak povećati naše intelektualne i fizičke sposobnosti. Može nas učiniti sposobnijim, koncentrisanijim i efikasnijim.

Ipak, na duge staze stres deluje razarajuće na organizam. On vodi u emocionalno rastrojstvo, a posledice koje se javljaju mogu biti hroničan stres, nervoza, depresija, psihičke bolesti. Poznata je čak i veza između nemogućnosti prilagođavanja stresnim okolnostima i moždanog udara.

Ovo mentalno i fizičko rastojstvo dovodi i do različitih akcija, kao što su posezanje za oružjem, naročito u zemljama gde je ono lako dostupno, kao što je SAD. Skorašnji incident na Univerzitetu Severni Ilinois, u Americi, samo je jedan u nizu sličnih događaja.

Postoje načini na koje je moguće savladati stres. Potrebno je dobro razmisliti o tome da li je situacija koja vas čini rastrojenim zaista važna, da li se nešto zaista može učiniti po tom pitanju, da li možete objektivno da sagledate izvor stresa, da li mudro koristite vaše vreme. A zatim usmerite pažnju na dobrobiti koje će uslediti kad problem bude rešen. Pronađite humor u situaciji u kojoj ste, prošetajte se, duboko dišite.

Borba protiv stresa predstavlja ustvari borbu sa samim sobom. Mi ga stvaramo percepcijom događaja oko nas, odnosom prema sebi, poslu i okolini. Upoznajte sebe, svoju pravu prirodu, temperament, strahove i snagu i na dobrom ste putu da se izborite sa ovim životnim začinom.

Objavljeno u časopisu RLN (4. broj)

Generacija Q, ili tiha generacija, kako ju je nazvao Thomas L. Friedman, nastala je kao logičan sled dodađaja, kao odgovor na socijalnu i ekonomsku strukturu duštva dvadeset prvog veka. Teškoće pri pronalaženju posla, privremni poslovi, velika socijalna nesigurnost, niske plate, ekološki problemi, čine da ova generacija bude tiha. Jer ako se već nije pobunila, ostaje joj jedino da bude apatična i da ne obraća pažnju na svet oko sebe.

Sistem sigurnosti i stabilnosti zamenjen je fleksibilnošću i privremenošću. Zaštita radnika se smanjila, dok najrazličitiji zakoni štite poslodavce. Tako je npr. u Francuskoj 2006. godine Low cost generation pokrenula velike proteste protiv ugovora o prvom poslu (Contrat premiere embauche) po kome je kompanija mogla da zaposli mlade do 26 godina i da ih u roku od dve godine otpusti bez ikakvog upozorenja i obrazloženja. U Italiji je situacija još gora. 2003. godine usvojen je zakon po kome kompanije dobijaju velike poreske olakšice ako zaposle mlade. Ovo je navelo poslodavce da zamenjuju osoblje kako prestane da bude „mlado“, tako da se jedan zakon koji je trebalo da pomogne mladima pri zapošljavanju, izvitoperio i napravio situaciju još gorom i stresnijom.

Do skoro smo verovali u priču o sigurnom poslu posle fakulteta, ili barem sigurnijem nego da smo se odlučili da se zaustavimo na srednjoškolskom obrazovanju. Činjenice dokazuju suprotno. U Italiji se potražnja za fakultetski obrazovanim radnicima smanjila za 50% od 2003 do 2005. godine. Traže se električari, računovođe, strugari. Statistika govori da u Italiji 60% zaposlenih radi preko 40 sati nedeljno, 22% više od 45 sati, 13. plata ne postoji i ogroman broj zaposlenih radi 2 posla.

U našoj zemlji je situacija je sledeća: ako se odlučite da ostanete u njoj, i da okušate sreću, a pri tom imate fakultetsku diplomu, čekaće vas posle niza intervjua jedna rečenica, perfidno smišljena: „Prekvalifikovani ste!“ Da li je trebalo da prekinete studije na polovini i odete tada na razgovor za posao? Poslodavcima se zapravo, mnogo više isplati da zaposle jednog srednjoškolca sa kursem nekog stranog jezika, kursem za programiranje i po mogućstvu još nekim kursem nego jednog diplomiranog elektroinženjera. S druge strane, danas su sekretarice fakultetski obrazovane osobe, na šalterima banaka rade diplomirani ekonomisti.

Bez socijalne sigurnosti, bez dovoljnih finansijskih sredstava, teško je praviti planove. U Americi odavno ne postoje sigurna radna mesta. U Evropi privremni ugovori postaju sve češća pojava. Siromaštvo se širi sve više u zemljama Trećeg Sveta. Standard pada. Menja se demografska struktura. Mladi širom Evrope žive i dalje sa roditeljima. Čak i ako mogu svojom platom da pokriju troškove stanovanja, da plate račune i hranu, nikako ne mogu da razmišljaju o kupovini odeće. A planiranje porodice? Bebe se danas smatraju luksuzom. Postale su stvar prestiža, statusni simbol.

objavljeno u časopisu RLN(3. broj)